“Ona će doći”, pozorišna predstava “Nove osećajnosti”
Glumci:
Sonja Savić
Mladen Andrejević
Ljuba Todorović
Ivan Rašković
Tekst, prostor, muzika: Slobodan Giša Bogunović
TV premijera, 9. 8. 1984. 89 min 25 s VTR Q
Festival u Edinburgu, 1984.
Prema autoru teksta i predstave “Ona će doći” Giši Bogunoviću, klasici avangarde Beket i Jonesko su čisti realisti tipa Maksima Gorkog. (…)
Četvoro mladih glumaca Sonja Savić, Mladen Andrejević, Ljuba Todorović i Ivan Rašković imaju hrabrosti da se uhvate ukoštac sa ezoteričnim tekstom mladog filozofa Bogunovića i da, pod rukovodstvom insipratora ovog pozorišta Borke Pavićević izađu smelo pred publiku. U predstavi se oseća da su glumci i muzičari izašli pred nas sa nečim što je nastalo na tamnim stranicama autorove podsvesti, u tišini sobe. Kakva je nova generacija stvaralaca govori i to da taj isti mladi ezoterični mislilac, kad jednom izađe iz sobe, u ovoj predstavi učestvuje lično, sa nečim najjavnijim što u nas postoji – muzikom i pesmom sa bučnih zvučnika koja se obično izvodi u velikim halama. Da li je uopšte mogućno zamisliti Steriju i Nušića da pevaju u svojim predstavama gradske pesme ili predratne šlagere u stilu “belih telefona? Vremena su se zaista promenila… (…)
Ironija je sredstvo ove predstave, a crno-bela estetizantnost njena forma. U njoj je sve lepo u nagoveštajima, marinirano na najurbaniji mogući način, po svemu daleko i do kraja programski suprotstavljeno duhu obližnjeg restorana “Tri šešira” i boemiji sa turske kaldrme. (…)”
Jovan Ćirilov, “Politika”, 12. maj 1983.
“Na to nas je podsetila i poslednja premijera “Ona će doći” – izum Giše Bogunovića, čoveka koji je iz svog filozofskog koncepta ponudio materijal za koji je smatrao da može komunicirati u okviru koji zadaju takozvane pozorišne forme. Iako se katkad ozbiljno postavlja pitanje granica onoga što jeste i što nije teatar, desilo se da je ovaj projekat, iako pre jedna otvorena rasprava, potpao pod kategorije pozorišnog. (…)
Pored teksta Giše Bogunovića, koji hoće i zapravo u pitanje dovodi svaku konvenciju, glumci, odnosno učesnici i protagonisti cele zamisli, znatno (a nisu svi u profesionalnoj vezi sa glumom) svojom autentičnošću upućuju na povoljno raspoloženje. Događaj sasvim svetskih, urbanih naznaka u kojem ironija ima glavnu reč povodom “predmeta rasprave” i koji muziku uzima (po ugledu na stanje iz života) za moćno sredstvo saopštavanja blizu je trenutka u kojem će gledalac zaboraviti da iz prvog (gajbu na kojoj sedi) prenese u drugi čin kako bi zapravo stojeći ili u hodu shvatio da može i sam da kaže nešto u prilog ili povodom ‘njenog dolaska’.”
Branka Krilović, “Sve je u pitanjima”, Nedeljna Borba”, 21-22. maj 1983.
“Projektom Ona će doći otvoreno je novo polje interesovanja. “Nova osećajnost” dodaje svojim istraživačkim interesovanjima još jednu temu koja po definiciji pripada pozorištu sa ovakvim nazivom, a posebno sa opsegom značenja koja podrazumeva. Ovim repertoarskim iskorakom (savremeni, mladi autor), pozorište je privuklo pažnju jer se, za razliku od tadašnjeg trenda političkog pozorišta, bavilo temom ljubavi, kroz odnos autentičnog i klišea. Po čitanju Кatarine Pejović na jedan ironičan način: “Tekst je, već po zadatoj formi recital, svojevrsna persiflaža oveštalog akademskog pristupa pozorištu, ali pri tom nije opterećen pretencioznošću. Ironično dejstvo postiže se kontapunktiranjem ne samo tekstualnog i gestualnog značenja već i njihovih priroda. Tekstu, razbarušenom, rasplinutom, poetizovanom do patetike, suprotstavlja se strogo kodifikovani ili koreografisani sistem automatizovanih i svedenih pokreta. S druge strane kontrapunkt se, u zaoštrenijem, čisto dramskom vidu, uspostavlja između ovog artificijelnoartističkog jezgra i jednog neartikulisanog bića čija su izvorna trauma i haos dovoljno snažni da trenutno razore naizgled čvrsto sklopljeni “kao” sistem.”
Simon Grabovac, “Nova osećajnost ili od romantičkog obrta do spektakla”, “Scena”, 3/2015.
“Petak dvanaesti”, pozorišna predstava “Nove osećajnosti”
Glumac: Ljuba Todorović
Slajdovi: Ljuba Todorović
Tekst, režija, muzika: Slobodan Giša Bogunović
“Ovaj tekst pun mladalačkih strepnji, samosažaljenja i samoironije, filozofskih i egzistencijalnih samoispitivanja, protumačio je Ljuba Todorović, mladi glumac gipkih pokreta, raznoliko u prilazu, nadahnuto, u nekoj čudnoj kombinaciji ličnosti Jozefa K. i Čaplina. U svemu tome pomogao mu je reditelj od ukusa, sam pisac Giša Bogunović, autorova muzika i dobro snimljeni zvuci, kao i veoma stilizovani slajdovi bliski dizajnu ove dekade (…)”
Jovan Ćirilov, “Politika” 16. jul 1984.
Gospođe i gospodo, imajte tu prirodu…
Glumac:
Branislav Zeremski
